„Винча"остаје без вредних научних пројеката

Горући проблеми у овом институту – недостатак финансијских средстава и одлагање нуклеарног отпада

 

Један од реактора у Институту „Винча" ,  http://www.politika.rs:8080/uploads/rubrike/93626/i/1/vinca,-reaktor-foto-P-PAVLOVICH.jpg

Ако Министарство за науку и технолошки развој ускоро не продужи уговоре о реализацији пројекта модификације и анализе материјала са јонским сноповима (FAMA) са Институтом „Винча", Електротехничким факултетом у Београду и Факултетом техничких наука у Новом Саду и не уплати средства за њихово спровођење, угасиће се један од најзначајнијих пројеката српске науке, и то у области која је тренутно светски научни „хит", а научници из три поменуте установе, њих 50, практично ће остати без посла. То за „Политику" тврде др Дамир Какаш, професор технологије и машинства и руководилац центра за инжењерство површина и нанотехнологије на новосадском ФТН-у, и др Небојша Нешковић, научни саветник у Институту за нуклеарне науке „Винча" и руководилац пројекта FAMA.

– Поред осталих, у овом пројекту учествују четири најбоља студента које је наш факултет у последње време изнедрио, којима сада прети истеривање на улицу. Наш тим, сликовито речено, атом по атом слаже нове материјале и специјалним америчким атомским микроскопом испитује последице експеримената наномодификације коју врши уређај у Винчи, јединствен на Балкану. Примена оваквих истраживања је вишеструка, а 30 до 40 одсто европског буџета за науку издваја се за сличне пројекте. Технологијом коју испитујемо могу се, примера ради, произвести алати изузетне тврдоће, а материјали који се добију могу бити корисни и за аутомобилску индустрију – појашњава професор Какаш и додаје да му никако није јасно зашто је Министарство науке једнострано прекинуло сарадњу са поменутим институцијама. Наш саговорник тврди да нико из поменутог органа Владе Србије није хтео ни да га саслуша поводом новонасталог проблема.

– Истраживања која спроводимо су врло актуелна у свету. Веома су значајна за напредак српске науке, јер морамо имати нешто „код куће" како бисмо се прикључили Европи. Иначе, тако великих пројеката нема у читавој југоисточној Европи. Примену могу наћи и у производњи полупроводника и полимерних материјала, хемији, авио-индустрији... Говоримо и о стварању модерних горивних ћелија – водонику као гориву, што је технологија будућности – каже за наш лист Небојша Нешковић.

И када високорадиактивно, искоришћено нуклеарно гориво буде враћено у Русију, за шта су у „Винчи" у току припремне радње, горући проблеми ове установе и државе остаће трајно декомисионирање реактора „ра" (растављање и стављање ван погона за сва времена), као и проблем одлагања остатка отпада, ниско и средње радиактивног, од којег не може да се направи атомска бомба. За решавање прве ставке средстава још нема, а Нешковић процењује да је потребно бар 60 милиона долара. Када је реч о изградњи трајног одлагалишта мање опасног типа отпада, који је у Винчу својевремено стизао и из Словеније и Хрватске, још није урађено ништа, иако је у те сврхе прошле године формирана и специјална владина комисија, каже Нешковић.

– Уз претходна сеизмолошка, демографска и друга испитивања и обраду отпада, треба изабрати стабилан, неводоплаван терен, погодан за одлагање овог баласта чије распадање траје бар 300 година. Иначе, он много слабије зрачи, па не представља ризик по здравље – закључује Нешковић.

-----------------------------------------------------------

Декомисија се не финансира из буџета

Министарство за науку и технолошки развој доставило је јуче нашој редакцији саопштење у којем се наводи да је у току прошле године извршена инспекција коришћења буџетских средстава одређених и реализованих за изградњу Акцелераторске инсталације „Тесла" у Институту за нуклеарне науке „Винча". „Утврђено је да Институт није ажурирао књижења на име улагања у Акцелератор „Тесла" у укупном износу од 292,501,475.20 динара", наводи се у саопштењу овог министарства.

У извештају инспекције, који се како тврде у министарству налази у Институту „Винча", стоји и да приликом спровођења јавних набавки није испоштована процедура предвиђена одредбама Закона о јавним набавкама.

„Од 2009. године стручни послови у области декомисије нуклеарног реактора, инспекције и заштите нуклеарних материјала неће се финансирати из буџета Републике, већ преко кредитне линије код пословних банака уз државну гаранцију" став је Министарства за науку и технолошки развој.

Тереза Бојковић

 

[објављено: 01/07/2009]

  

пошаљите коментар | погледајте коментаре (3)