Како вредновати научни рад? - Тибор Ј. Сабо

Како вредновати научни рад? - Тибор Ј. Сабо

Шведска издваја за науку 4,3, а Србија 0,3 одсто

Успешно је само друштво знања. Високоразвијене државе зарађују на високој технологији, односно „продају" памет. Крајње је време да и Србија крене тим путем. У Европи постоји више држава које имају од два до десет милиона становника са бруто друштвеним производoм неупоредиво већим од нашег. У њима су издвајања за науку много већа. На врху листе је Шведска са 4,3 одсто БДП-а који се издваја на науку. Финска издваја 3,4 одсто, Данска 2,4 одсто, а Словенија 1,5 одсто. У Србији је овај износ далеко мањи, стагнира годинама и сада износи 0,3 одсто. Такође треба нагласити да постоји сјајна корелација издвајања за науку, БДП-а и броја објављених научних радова. Удвостручен је део високих и средњих технологија у светској робној размени од 1976. до 1996. године (са 28 на 55 одсто). Данас се тај тренд не само наставља, већ и убрзава!

Стање у науци 2000. године било је веома лоше и захтевало је радикалну реформу. У Србији је од 2000. до 2003. објављено у просеку 607 радова на милион становника, док је за исто време у Шведској објављено 8.845 научних радова. Да би се стање поправило, министарство је приступило разним подстицајним мерама. Једна од њих билo је награђивање 20 одсто најбољих научника у Србији по светски признатим критеријумима (број и квалитет радова који се мери импакт фактором, цитираност). Током 2005. године отишло се корак даље и уведено је финансирање истраживача у складу с научним звањима, али и оствареним резултатима. Том приликом је око 500 истраживача изгубило право на финансирање, али су најбољи имали већа примања (од 8.900 научника, колико их има у Србији, 130 је предложило укидање постојећих подстицајних мера).

Број научних радова које су објављивали наши научници од 2000. до 2004. године био је у слабом порасту. Међутим, од 2004, а нарочито од 2005. до 2007. дошло је до наглог пораста: од 927 научних радова, колико је објављено у 2000. години, дошло се до 2.047 у 2007. и 2.558 научних радова објављених у прошлој години.

Од 2000. до 2003. били смо међу последњима у Европи према цитираности и броју радова са SCI листе, а много смо заостајали и за земљама које су нам најближе у региону. У новије време, 2006, 2007. и 2008, као и према подацима из августа 2009. године, успели смо да по броју радова премашимо неке државе у региону, Бугарску и Хрватску, па чак и Словенију. Наравно, у односу на број становника и даље заостајемо, мада је и према том параметру постигнут значајан напредак. У 2003. години били смо лошији од Словеније седам, Хрватске три, а Бугарске нешто мање од два пута, а данас смо заостатак смањили у односу на Словенију на 3,5, Хрватску 1,5 пута, а Бугарску смо премашили за 1,5 пута.

Најзад, иако је учињен веома озбиљан напредак у броју и квалитету радова као и у цитираности, још не долази до изражаја значајнији утицај науке на привреду. На институционалном нивоу, у наредном петогодишњем периоду најмање један универзитет из Србије морао би да уђе на листу 500 најбољих универзитета у свету. Научној и универзитетској јавности мало је познато да је један од главних критеријума за улазак на шангајску листу број научних радова објављених у часописима са SCI листе. С обзиром на то да је овај параметар у последњих пет година поправљен скоро три пута требало би уложити додатне напоре како би се постигао наведени циљ. На тај начин би се и број страних доктораната повећао са досадашњих скромних 50 на више стотина, што је значајно и са економске тачке гледишта (један страни докторант годишње плаћа факултету око 15.000 долара!).

Међутим, издвајања за науку се смањују, а не повећавају. Ако заиста хоћемо у ЕУ, да стандард наших грађана приближимо њиховом, онда морамо да се понашамо као и они, односно да издвајамо за науку око три одсто БДП-а. Србија је данас на прекретници, на путу ка развијеном иновативном друштву или ка технолошкој колонији.

Професор универзитета, помоћник министра за основна истраживања Министарства за науку и технолошки развој

 

Тибор Ј. Сабо

[објављено: 02/09/2009]

  

пошаљите коментар | погледајте коментаре (11)

 

Шведска издваја за науку 4,3, а Србија 0,3 одсто

 

Aleksandar Mihailovic, 01/09/2009, 22:13

Koliko para, toliko i nauke. Sve je jasno i sve se vidi. Znamo gde je Svedska, a gde smo mi.

niki , 02/09/2009, 07:28

Najzad da u novinama mozemo da procitamo izjavu predstavnika vlasti koja ima pocetak i kraj ali sto je i najvaznije i tacan opis stanja. Da je u vlasti vise ovakvih kao sto je g. Sabo, cela drzava bi nam izgledala mnogo bolje i svi bi se bolje osecali. Ostaje jos da g. Sabo svoje stavove uspe da nametne i ministru Djelicu, a ovaj, zatim, da sve to progura u vladi.

Penzioner , 02/09/2009, 08:39

Postovani Tibor, Hvala vam sto ste ovu temu obradili. Izdvajanja su smesno mala i ona nece biti veca ni u buducnosti. Ovoj nasoj Srbiji nisu potrebni strucnjaci. Mnogi mladi ljudi, koji su obrazovani i uspesni ne mogu da nadju sebe u Srbiji, zato sto se ne vrednuje i ne uvazava njihova strucnost i zato traze nacina da odu van. Ovde samo mogu da uspeju oni koji su pripadnici nekoj partiji na vlasti ili nekog klana. Sto se tice strucnih i naucnih radova, to je posebna prica. I ono malo koji se objave su improvizacije. Mnogo ucestvuje resavska skola. Objave se samo da se ima nekakav broj objavljenih radova. Nema filtera koji treba da kaze sta je to strucno i naucno. Kada rekoste da Svedska izdvaja 4,3%, to je dokaz da Svedska ima mnogo kompanija koje su svetskih razmera. Sta mi imamo? I ono sto je nekada bilo dobro i konkurentno je unisteno. Zasto?

perpetuum , 02/09/2009, 10:02

Gospodine Sabo, kome se Vi to, zapravo zalite zbog onih manje od 0,3 posto bruto nacionalnog dohotka. Naucnicima ili ministru Djelicu koji jem za ovu godinu, obecao 0,6 % . Ne moze se niizcega nista stvoriti inace bi to bio perpetuum mobile.

bami , 02/09/2009, 10:05

I sad pogledajte ovu komediju situacije. Hoćemo svetski učinak i mesto na šangajskoj listi, a imamamo samo za bozu. I to jednu dnevno po istraživaču. Kako ljudi koji se brinu o nauci u Srbiji ne vide da su smešni svima sa svojim visokim ciljevima. Kako one koji su svoje SCI radove uradili u inostranstvu nije stid zato što pokušavaju da one koji žive i rade u Srbiji žele da učine manje vrednim i nedostojnim istraživačkog posla.

Сатрампампамбирослав Ћерезеремитипитиковски, 02/09/2009, 11:36

Кад су наука и струка у Србији у питању,све је поражавајуће и то у континуитету од комунизма до данашњих дана.И проценти издвајања из буџета и тзв.апсулутни износи.Погубно је по интересе Србије било,а и данас у току,да о овоме ,као и статусу људи који се баве науком и струком,одлучују (и формално)неквалификовани и нестручни,каријеристи разне врсте,па често и потпуни аутсајдери и егзибиционисти разне врсте.

osnovni istrazivac , 02/09/2009, 13:53

Lepo je sto se oglasio pomocnik ministra za nauku u vise mandata i pojasnio da srpski naucnici sve vise radova publikuju sto im se manje para daje, tako da su vec prestigli bogatije iz regiona a i sire. Doduse zali se citaocima Politike da se malo izdvaja za nauku, samo 03% (dobije se kad se zaokruzi 0.26%). Ako se na ovaj nacin obrazlaze Vladi i drugim ministrima kako nauka fukcionise da li treba ocekivati nesto vise? Naravno da Dr Sabo hvali kriterijume kvantiteta, ciji je licno autor. Ima i "objektivan" pokazatelj, samo 130 naucnika potpisalo peticiju od ukupno 8900! Znaci svi ostali obozavaju taj kriterijum ili su se pak rastrcali da traze casopise po Pakistanu i koje kuda, gde ce im se pod hitno objaviti njihovi udarnicki radni uspesi, te tako sebi obezbediti dovoljno prihoda da bar imaju da plate gazdarici stanarinu. Mozda neki prelistavaju casopise sa "job offers" tamo gde je kvalitet ispred kvantiteta i stancovanja radova, a neki vec nasli pa cekaju u redu za vize. Za to vreme dobar deo onih 0.26% krcka se u samom MNTRu, putuje se, a u 10 dana tri simpozijuma o informacionim tehnologijama (od Sopota do Hajata) sa posebnim osvrtom na Europske intergracije, dok razni Senior Advisor-i dele lekcije naucnim radnicima. I samo jedno kratko pitanje: kako je maticna kuca pomocnika ministra prosla ovih godina pri raspodeli opreme za istrazivanja ( i stancovanja radova).

mladi naucnuj, 02/09/2009, 14:09

Gospodine Dr. sabo, kada cete vec jednom, pri raspodeli opreme u srbiji, ukljuciti, pri odabiru, i misljenje inostranih recenzenata o predlozima. Mislim da je krajnje vreme da se pocne sa takvom praksom.

Scientist , 02/09/2009, 14:44

Gospodin pomocnik ministra za nauku i tehnoloski razvoj sa ponosom istice kako se broj publikovanih naucnih radova u medjunarodim casopisima sa ISI liste povecao u proteklih par godina, a da je to postignuto sa sve manje novca koje ova drzava ulaze nauku. Bojim se da ne prodjemo kao u onom vicu o Cigi i konju: "taman sam ga naucio da ne jede, a on lipsa". Uzgred, zar Vi gospodine Dr Sabo, koji ste dali tako detaljnu i statisticki pedantnu analizu, niste uocili hiper produkciju naucnih radova u casopisima koji doduse jesu na SCI listi (neki i nemaju IF, ali su ih pojedini maticni naucni odbori proglasili za M23) ali su izuzetno niskog kvaliteta i sumnjive recenzije. Morate da shvatite da se ne moze bas sve brutalno vantifikovati i vremenski ograniciti. Ono sto ostaje posle nekoliko godina jedino jesu citati i to da li ste prepoznati u medjunarodnoj naucnoj javnosti u odredjenim oblastima. A verujte ima nas i takvih koje veoma cene izvan Srbije, ali nas ovde ne primecujete kada pisete razne demagoske strategije poput ove koja je povrsna i deklarativna, a bez jasnih i prakticnih ideja. I na kraju, a sta ce biti sa tehnoloskim projektima, posebno u oblasti biotehnike, gde nikavih kriterijuma nema, ali zato istrazivaci bez medjunarodnih publikacija (a sto je jos gore i bez patenata) dobijaju sredstva ekvivalentna onima koje dajete istrazivacima A kategorija.

Natalija , 02/09/2009, 15:22

Koja nauka u Srbiji sa 0.3 BDP ulaganja u nauku, i posle onakvih ratova, haosa, gde su naučni instituti i fakulteti ostavljeni da se „snalaze" sami da bi biološki preživeli. Odnos prema naucu poslednjih 20 godina (koja je dovedena do samouništenja!) najbolje pokazuje koje su političke namere imali tzv. nacionalisti (Sloba, Voja i &) – namera im je USPELA – Srbija je danas OBEZGLAVLJENA (jedna trećina naučnika pomrla u sveopštem haosu i bedi države, jedna trećina emigrirala na zapad, a jedna trećina pristala da bude korumpirana, da se „snalazi" tj. „mulja" da bi preživela.). Vladari „ideološki" iz „senke" koji kontinuorano vladaju Srbijom od 1945 g su izabrali – da bi Srbija OSTALA „ruska gubernija" – ŽRTVOVANA je nauka (tj. naučna ELITA!).

Sofronije , 02/09/2009, 16:36

Mislim da je gospodin profesor dao jednu vrlo pojednostavljenu sliku stvari. Svi ti radovi koji su napisani nemaju nikakvu poentu jer nisu proizasli iz jedne realne sprege nauke i drustva i zato se masovno stampanje radova prakticno svodi na cedjenje suve drenovine. Uzmite samo kvalitete doktorata na pojedinim fakultetima na kojima do skora nije bio potreban ni jedan medjunarodno priznat rad kao uslov za odbranu teze. Pa ko onda u stvari stampa radove...?

назад на текст

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/SHvedska-izdvaja-za-nauku-43-a-Srbija-03-odsto.sr.html