среда, 09. септембар 2009.

Како вредновати научни рад - Иван Аничин

Како вредновати научни рад - Иван Аничин

Наука је инертно предузеће

Науци је својствен спор развој којим доминира прерастање квантитета у квалитет

 

Основна (базична) или фундаментална (темељна) научна истраживања носе то име управо зато што резултати тих истраживања представљају основу или темељ на коме почива целокупна савремена научно-техничко-технолошка цивилизација. Улога науке, као збира свих постојећих знања о свету у коме живимо, и научних истраживања, као делатности кроз коју се та знања проширују, у савременом друштву је многострука. Са једне стране њена директно утилитаристичка функција испреплетена је са просветно-образовном, са друге је њен локални значај преплетен са интернационалним.

Активна научна политика, коју нужно воде све развијене државе, покушава да усклади све компоненте ове најсложеније људске делатности. Апсолутни износи (јер су релевантни они, а не релативни износи), које поједине државе улажу у ову делатност, директно су пропорционални њиховој моћи, а узвратно, њихова моћ у данашње време у највећој мери зависи од тог износа. Расподелу овог износа по областима спроводи мноштво ауторитативних националних комитета за дате области и подобласти, узимајући у обзир како све опште релевантне компоненте тако и оне специфичне за дату уску област. Свако разматрање ових базичних друштвено-организационих проблема, који у обзир не узимају све иначе многобројне и веома различите специфичности дате научне дисциплине, по дефиницији je дефектно и контрапродуктивно. Рад у неким дисциплинама је јефтин, у некима је скуп, у некима је толико скуп да захтева интернационалну колаборацију – негде могу да раде појединци, негде мали тимови истраживача већ могу да дају значајне доприносе, а негде је за то неопходна сарадња неколико хиљада људи. Одличан пример поједностављеног и тиме штетног приступа је код нас тренутно присутна апсолутизација вулгарног нумеричког оцењивања истраживања, које се у развијеним друштвима користи првенствено као помоћни критеријум за разликовање мноштва сличних истраживања. (О корпоративним истраживањима, која у развијеном свету чине значајан део свих истраживања, а која код нас нажалост практично не постоје, овде не може бити речи. Та истраживања су по својој намени и природи нешто другачије организована, мада не битно различито.)

Наука је инертно предузеће. Њој је својствен спор развој којим доминира прерастање квантитета у квалитет – дуги периоди акумулације малих корака резултирају скоковитом, мање или више револуционарном напретку. Производња научног резултата није исто што и производња хлеба; неопходан је јако велики број малих, наизглед безначајних доприноса, да би се појавио изузетно мали број веома значајних. При том је најпродуктивније да сваки следећи корак буде диктиран првенствено унутрашњом логиком развоја дате научне дисциплине, а не неким другим разлозима. Сталност услова финансирања први је услов без кога се не може. Трапаве интервенције засноване на парцијалним оценама истраживања чине штету која се касније дуго и тешко поправља, а губици су често ненадокнадиви.

Док финансирање наше науке, без обзира на расположива средства, не буде поверено низу ауторитативних комитета за дате научне области и подобласти, који ће се сви заједно борити за стабилност и повећање тих средстава, а међу собом кроз здраву конкуренцију за што већи део тог колача на добробит и за исправан развој своје подобласти, дотле ће овакве мере засноване на увелико поједностављеној логици даље ломити њено већ увелико закржљало тело. Поткомитети требало би да постоје за веома уске научне дисциплине и да имају значајну аутономију у одлучивању како би све специфичности дате дисциплине могле да буду узете у обзир у борби за њене дугорочне интересе. Састав поткомитета требало би да буде лако променљив, како би се у њима нашли људи који најбоље одговарају тој функцији. Инострани чланови су добродошли, али тежина одлучивања треба да буде на локалним снагама, које једине познају све конкретне проблеме у датој средини.

 Професор универзитета, научни саветник Института за физику

 

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Nauka-je-inertno-preduzece.sr.html