Кандидати за САНУ

Међу именима која конкуришу за редовне чланове академије су Душан Ковачевић, Светлана Велмар-Јанковић, Милан Лојаница, Љубомир Максимовић, Војислав Становчић, Ђорђе Шијачки, Марко Анђелковић, Теодор Атанацковић и Сава Перовић

 

Конференција чланова Српске академије наука и уметности, на којој су представљени кандидати за нове редовне и дописне чланове академије, одржана је јуче уз оцену да је неопходно увећати број академика јер се од протеклих избора чланство смањило за 27 особа. За изборну скупштину која ће бити одржана 5. новембра предложено је 84 кандидата, од којих 23 за редовне, а 61 за дописне чланове.

Највећи број предложених кандидата је из области медицинских наука, где је предложено чак 32 научника. Ипак, подршку Одељења медицинских наука добило је само девет кандидата. То су Сава Перовић, Радоје Чоловић, Владимир Бумбаширевић, Драган Мицић, Јован Хаџи-Ђокић, Нинослав Радовановић и Миодраг Чолић, који су предложени да из статуса дописних пређу у редовне, и Душица Лечић-Тошевски и Ђорђе Радак, који су добили подршку одељења да постану дописни чланови академије. Међу онима који нису задобили подршку Одељења медицинских наука налазе се министар здравља Томица Милосављевић, Бела Балинт, Небојша Радуновић, Петар Сеферовић, Зорана Васиљевић, Предраг Ђорђевић, Марко Бумбаширевић, Љиљана Букарица Гојковић, Владимир Обрадовић, Милица Простран, Лазар Давидовић, Зоран Кривокапић, Живан Максимовић, Миодраг Лукић, Александар Љубић, Мирослав Милићевић, Томислав Јовановић, Павле Миленковић, Тихомир Вејновић, Томислав Ђокић, Момир Миков, Велибор Стојић, као и дописни члан Владислав Стефановић.

Одељење за математику, физику и геонауке подржало је дописне чланове Ђорђа Шијачког, Стевана Пилиповића, Видојка Јовића и Стеву Тодорчевића на путу ка звању академика, док је ту подршку ускратило Завиши Јањићу. Академици из овог одељења су за дописне чланове предложили и подржали Зорана Кнежевића, Зорана Радовића, Милана Судара и Радета Живаљевића. Без њихове подршке остали су Миљко Сатарић, Миодраг Матељевић, Љубомир Ћирић, Бранко Драговић, Бошко Јовановић, Милан Димитријевић, Драгутин Михаиловић, Драгослав Петровић, Катица Хедрих и Крунослав Суботић.

Кандидати за нове редовне чланове Одељења хемијских и биолошких наукасу дописни чланови Драган Шкорић, Марко Анђелковић и Миљенко Перић, сви уз подршку одељења. За дописне чланове академици су предложили и подржали Милену Стевановић, Слободана Милосављевића и Славка Ментуса, а без подршке одељења остали су Миленко Плавшић, Јован Недељковић и Павле И. Премовић.

Одељење техничких наука могло би да буде обогаћено за два нова члана – Теодора Атанацковића и Зорана Петровића. Подршку овог одељења добили су и Дејан Поповић, Душан Тодоровић и Милош Којић у кандидатури за дописне чланове академије. Бранислав Николић и Недељко Магдалиновић такође су у трци за ово звање, али без подршке одељења.

Најмање кандидата подржало је Одељење друштвених наука. Војислав Становчић је једини који је добио могућност да постане нови члан овог одељења, које је своју подршку пружило још и Александру Костићу у његовој кандидатури за дописног члана. Без подршке одељења, пак, остали су Бојан Јовановић, Димитрије Калезић, Миклош Биро и Данило Ж. Марковић.

Чланови Одељења историјских наука предложили су и подржали дописне чланове Љубомира Максимовића, Момчила Спремића, Јованку Калић и Борислава Јовановића у кандидатури за редовне чланове академије, као и Михаила Војводића за дописног члана.

Велику подршку кандидатима дало је и Одељење језика и књижевности. За статус редовног члана кандидовани су књижевници Душан Ковачевић и Светлана Велмар-Јанковић, а за дописне чланове, уз подршку одељења, Миро Вуксановић, Слободан Грубачић, Слободан Реметић, Мирјана Детелић, Јасмина Грковић-Мејџор, Горан Петровић и Рајко Петров Ного. Кандидати за дописне чланове без подршке Одељења језика и књижевности су Јанош Бањаи, Милован Витезовић и Добрица Ерић.

Чланови Одељења ликовне и музичке уметности подршку су пружили дописним члановима Милану Лојаници, Душану Оташевићу и Властимиру Трајковићу у кандидатури за редовне и Милану Марићу и Милици Стевановић за дописне чланове академије. Без подршке одељења остали су Милан Станојев, Бранко Миљуш, Ратко Вулановић и Реља Костић.

Међу кандидатима за дописне чланове су и архитекта Љиљана Благојевић и музиколог Даница Петровић, о којима се ниједно одељење није изјашњавало пошто академици нису могли да одреде којим би одељењима оне припадале.

Без обзира на подршку надлежних одељења, на изборној скупштини ће сви бити „у игри" пошто одлуку о новим редовним и дописним члановима доноси проста већина у Скупштини академије.

 

С. Кораћ

[објављено: 07/10/2009] http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kandidati-za-SANU.sr.html

 

 погледајте коментаре (20)

 

 

Ivan , 06/10/2009, 22:11

Sta se desava sa profesorima sa drugih univerziteta? Koliko znam, iz Kragujevca je samo Ivan Gutman, sa PMF-a, sta je sa Nisom, Pristinom, Novim Sadom?

Мирко Контић, 06/10/2009, 23:14

Тја, могла би прво лустрација да се обави у редовима Академика па онда да се примају нови чланови.

Београд алфа и омега? , 06/10/2009, 23:36

У Србији ништа ново. Једина новост би могла да буде ако би наши "бесмртници" променили име институције којој припадају. С обзиром да ово није Српска академија (погледајте ко су и одакле су чланови) прикладније би било када би је преименовали у Београдска академија наука и уметности. Ми одавно знамо да су само људи из Београда пуни знања, паметни, образовани, начитани... па када је већ тако, хајде да скинемо и задње маске и једноставно потврдимо што већ и врабци по Србији знају.

Darko Radojević, 07/10/2009, 00:38

Smatram da se ne bi trebao dovoditi u sumnju metod izbora kandidata za nove članove SANU, u smislu isticanja u prvi plan raspodelu broja profesora na četiri najveća srpska Univerziteta kao potencijalnih članova, ili bilo kakvog sličnog veštačkog pariteta u vidu nekog oblika zadovoljenja nečijih potreba ili apetita. Izbor kandidata i kasnije novih članova mora biti najnezavisniji i surovo profesionalan, ukoliko želimo da sačuvamo i unapredimo nacionalnu kulturu i duhovnost koja proizilazi iz ovakvih institucija.

Boško Tomašević, 07/10/2009, 01:13

"Veliku podršku kandidatima dalo je Odeljenje jezika i književnosti" ... za status dopisnog člana Miru Vuksanoviću, Goranu Petroviću, Rajku Petrovom Nogu - ljudima kojima ambicije ne nedostaju, ali su, uveren sam, bez dela koje bi krasilo "dopisnog člana" Srpske Akademije nauka i umetnosti. Članovi-predlagači jedne seriozne Ustanove, koji (valjda) pretenduju da budu uvažavani, ne bi takvim predlozima, zaklanjajući se iza imena Akademije, trebali da se rugaju istoj. Akademija, ipak, nije milosrdna ustanova, još manje velikodušno pribežište za jalove. Vreme je da se Odeljenje jezika i književnosti Srpske akademije nauka i umetnosti okrene književnom Delu čovekovom, a nikako čoveku koji ne ume da zadovolji zahtev Dela. A upravo o ovome drugome govori spisak navedenih imena.

Srdjan , 07/10/2009, 01:16

Nasa akademija se polako ali sigurno pretvara u staracki dom. Novi izbori svake tri godine, i uvek vise akademika umre nego sto se pridruzi. Zar je bela kuga i u Akademiji? Interesantno je da nijedan ne-Srbin nije dobio podrsku. Zasto? Pa nisu valjda samo Srbi ostavili traga u nauci i umetnosti u Srbiji. Da ne bude nesporazuma, ja sam 100% Srbin, pa mi to ipak smeta.

Johnny , 07/10/2009, 03:48

Предлажем моју баку Пелагију за дописног, а може и редовног члана!Да је Србија нека земља ,као што није, једном брезовом метлом би требало све то растерати и ударити ланце катанце на браве.Француска има 42 академика.. Тачка.. ни мање ни више.А који је то молим Вас башибозук који носи титуле академика по Србији и шта су то они толико остварили и изумили ? И опет кажем ,мирне савести ,метлу брезову..разјурити све то и почети из почетка!!

marijana , 07/10/2009, 07:45

SANU mora da prosiri mogcnost izbora na film, muzicke interpretatore, muzikologe....muzika je uopste jako malo zastupljena.

Радгост,до Паштрика! , 07/10/2009, 08:58

САНУ, као да је зачаурен, инертан, тамо се скоро ништа не дешава на плану обнове и промоције нашег наслеђа,културе, срБског језика и др. Нема скоро никога из "унутрашњости Србије", задртост,себичност, недодирљивост, нерад, небрига.А примају се велике плате!Речник Србског језика(као и правопис) се плаћа додатно, као пројекат(сви чекају хонорар), а тај посао им је у опису посла!!!!!!!Испаде главни посао САНУ , попуна са кандидатима!!!!!!

Pavle I. Premovic, 07/10/2009, 10:15

Moj dragi kolega Mentus, koji je dobio podrsku Odelenja hemijskih i bioloskih nauka SANU ima pet izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisims. Ja sam ostao bez podrske navedenog odelenja a ima preko cetrdeset izabranih radova u medjunarodnim naucnim casopisima od kojih desetak u casopisima najviseg ranga (Science, Naturwissenschaften, Geochimica et Cosmochimica Acta, Earth Planetary Sceince Letters, Chemical Physics, Journal of Physical Chemistry, Fuel...). Recimo, moj zadnji rad iz juna 2009 godine je: "Experimental evidence for the global acidification of surface ocean at the Cretaceous–Palaeogene boundary: the biogenic calcite-poor spherule layers" i publikovan je u visokorangiranom casopisu International Journal of Astrobiology" O mojim radovima svedoci i sledeca publikacija: knjiga "Selected Publications" (Pavle I. Premović, Laboratory for Geochemistry, Cosmochemistry&Astrochemistry, Niš 2008) sadrži 460 strana odabranih objavljenih radova. Procenite sami "objektivne" kriterijume Odelenja za hemijske i bioloske nauke SANU.

Boško Tomašević, 07/10/2009, 11:48

Komentari čitalaca teksta "Kandidati za SANU" sasvim ubedljivo govore o stanju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Srpska akademija nauka i umetnosti nikada nije bila ustanova o kojoj je bilo dozvoljeno govoriti kritički, odluke njenih članova morale su uvek biti ćutke prihvatane. Nakon četrdeset objavljenih knjiga iz oblasti nauke o književnosti, književne teorije i beletristike, ja ne očekujem da postanem Akademik, pa sam stoga, neometan u tom pravcu, bio slobodan da napišem roman "Zakasneli izveštaj jednoj akademiji" (Insbruk 2000, Novi Sad 2004) a povodom njenog "Memoranduma" sročenog jedne davne godine uoči rata "koga nismo vodili", dokumenta koji, sudeći po Bećkoviću i braniteljima časti istog Spisa, ne postoji. Kolega Pavle I. Premović dao je svojim komentarom sjajan primer kako jedan naučnik, shodno vladajućim kriterijima prijema novih članova, biva nemilosrdno izbačen sa liste kandidata. On ima četrdeset objavljenih radova u uglednim časopisima, protivkandidat pet. Onaj ko se bavi naukom zna šta znači navedena razlika. Čovek se ne bavi naukom i umetnošću radi sujete svoje i ne radi sebe samog, no radi smisla same nauke, odnosno umetnosti. Kolega Premović naveo je primer iz svoje struke, ja u svome komentaru iz svoje. Uveren sam da primera nedovoljno zasnovanih predloga, odnosno predloga posve sumnjive zasnovanosti gledeć članstva novih kandidata sa kojima je ove godine (i ne samo ove godine) izašla Akademija ima i iz drugih naučnih oblasti. Takvim ljudima preostala mogućnost je da "Politikinu" objavljenu vest samo komentarišu. I to je, imajući u vidu na šta se i na koga se tekst odnosi - znatan napredak. Pre ste mogli svoj komentar da iznesete samo Bogu, koji, ipak, nije kompetentan za stvari čovekove dekoracije. Jer, tu je, dakako, reč samo o čoveku i njegovoj prirodi. U tom smislu, g. Johnnyjev predlog u okviru ovih komentara je posve prihvatljiv. Zar nije rečeno: "Blago onom ko sebi može reći: 'Moje saznanje o čoveku je tužno'".

Радгост,до Паштрика! , 07/10/2009, 12:40

Господине Томашевићу, "Меморандум" је био светла тачка САНУ, и говорио је о лошем положају наше земље Србије у оквиру тадашње Југославије, где је притајено владала парола "што мања Србија, већа Југославија"!

Tatjana , 07/10/2009, 12:47

Saglasna sam sa misljenjem gospodina Tomasevica. Nezajazljive ambicije bez istinski VAZNIH I ZNACAJNIH DELA "uvode" u clanstvo Akademije nauka. Mnogi od njih su poznatiji po negativnom delovanju,za mnoge intelektualce sasvim nepoznati a verujem jednoga dana, cak i sa akademskim zvanjem, brzo zaboravljeni. Ako je izbor takvih "dokumentovan" i mnogim namestenim nagradama i priznanjima za knjzevni rad, tim vise!

ozaloscena porodica , 07/10/2009, 14:54

Prilican broj istrazivaca iz Vince gorke suze roni zato sto nisu prosli umisljeni naucnici- kandidati, dokazani rasturaci ovog instituta. Medju njima 2 eks direktora a i treci bi odavno trebalo da bude "eks", jer ekstra podupire maticnu kucu odozgo. Verujem da ce biti jos vise ozaloscenih zbog neprihvatanja dozivotnog ministra zdravlja u akademijine vode. Bice da su ipak solidni ti primenjeni kriterijumi za izbor.

Naučnik , 07/10/2009, 15:31

Za članove akademije nauka bilo bi pravedno i potrebno široko medjunarodno priznanje (objavljivanje u vrhunskim svetskim naučnim žurnalima). Kako vidim medju izabranim novim članovima SANU ne postoji ni jedan medjunarodno priznati specijalista iz Srbije, koji radi na vrhunskom institutu ili univerzitetu Zapadne Evrope ili USA. Tamo kako znate uspešno rade, istražuju i objavljuju vrlo mnogo naših ljudi. Verovatno čekaju da neko postane nosilac nobelovske premije pa da postane kandidat SANU. Malo smešno, tragično ili glupo, zar ne ???

Срђан Опачић, 07/10/2009, 16:33

Баш ми је жао што министар здравља(ваљда доживотни)није постао још и Академик.

Милован , 07/10/2009, 17:18

Чиме се баве ти људи када нам у језику свакодневно убаце по неку страну реч коју ми прихватимо оберучке и тако полако уништавамо свој језик.Ти академици треба да донесу стратегију спасавања нашег језика и писма од нестанка.

Миљан Радоњић, 07/10/2009, 17:47

Лепо,не могу да кажем... али мислим да имамо озбиљан проблем... Чини ми се да постоји дискриминација дал у Академији или у овим новинама... Зашто је афирмативно писање о архитектури неприхватљиво и политички некоректно?Или је проблем спомињање једног великог архитекте у мом писму које нисте објавили? Морам да вам скренем пажњу да не волим да ми било ко шупира професију тако да будите савршено сигурни да ће бити још пуно речи а и мало тежих.Ово ћу запамтити веома добро...А и ви ћете,да не буде забуне...

Stevo , 07/10/2009, 18:44

Iz clanka proizilazi da prijem novih clanova nije na bazi naucno-umetnickih dostignuca kandidata, nego zbog toga sto se broj smanjio od prosle izborne konferencije. Kako niko nike predlozio Cecu, ona je jako vitalna i umetnicki i naucno?

привилеговани , 07/10/2009, 18:52

Једна од бројних окошталих институција које опстају на чврстим идеолошким темељима од пре пола века, и финасијама довољним за одржавање непрекидног зимског сна. Част изузецима, извињавам се њима. Србија може према својој величини да има и издржава 12 академика (ако би и толико могло да се скупи), људи од знања и моралног интегритета, да то буде врх, све остале на тржиште нека се доказују и зарађују поштено за лебац. Оде нам ћирилица у пропаст поред толико академика. Земља у којој се фалултетима називају онакви приватни универзитети (да не спомињем имена) без иједне критичке речи тзв. академика, нема Академију. Да не говоримо о судовима, положају науке и уметности ...

 

 

http://www.politika.rs/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=106622