 Prof. Uranija Kozmidis-Luburić: Institut hteo da prevari državu za 200.000 E
Mr Milojko Kovačević: Činovnici Ministarstva nauke ugrožavaju bezbednost građana
Mediji su pre nekoliko dana kao udarnu vest preneli informaciju o anonimnom pismu zaposlenih u Institutu Vinča koji traže policijsku istragu zbog korupcije u ovoj naučnoistraživačkoj instituciji, ali i u Ministarstvu nauke. Oni optužuju Ministarstvo da je unosan posao čišćenja radioaktivnog otpada iz Instituta za onkologiju u Beogradu poverilo mađarskoj firmi, umesto vinčanskim stručnjacima. Međutim, u javnosti je mnogo više reakcija izazvala tvrdnja da iz našeg jedinog i najvećeg skladišta radioaktivnog otpada preti neposredna opasnost od nuklearnog zagađenja!
Ministarstvo nauke uzvratilo je optužbom za neprofesionalnost Laboratorije za zaštitu od zračenja u Vinči, ali i za pokušaj prevare: mađarska firma je čišćenje radijumskih igala iz bolnice naplatila 60.000 evra, posao je finansirala Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču (IAEA), dok je vinčanska laboratorija tražila 200.000 evra od naših ministarstava. Međutim, Ministarstvo nauke potvrdilo je da su skladišta opasnog nuklearnog otpada u kritičnom stanju i da ih Međunarodna agencija za atomsku energiju smatra najvećom opasnošću u ovom delu Evrope.
Nedeljni Telegraf je došao do originalnih pisama koje je naučni kolegijum Laboratorije za zaštitu od zračenja početkom 2008. uputio direktoru i upravnom odboru Instituta Vinča. U njima sedam doktora nauka i direktor Laboratorije upozoravaju na haotične odnose u Institutu, nuklearne akcidente zbog nestručnog rada, preprodaju naučnih ideja i uništavanje jedine srpske laboratorije koja se bavi dekontaminacijom i uklanjanjem nuklearnog otpada. Na kraju pisma stoji upozorenje da je u Vinči došlo do velikih propusta u zaštiti od zračenja, da se zbog nestručnog pristupa događaju različite incidentne situacije, da se ne radi adekvatna analiza akcidenta već se incidenti prikrivaju...
O stanju nuklearne bezbednosti i problemima u Vinči razgovarali smo sa prof. dr Uranijom Kozmidis-Luburić, državnim sekretarom u Ministarstvu nauke, i sa mr Milojkom Kovačevićem, bivšim direktorom Laboratorije za zaštitu od zračenja, koji je, kako kaže, „smenjen kad je počeo da se otkriva prljav veš srpskog nuklearnog instituta i opasnost po građane“.
| O stanju nuklearne bezbednosti i problemima u Vinči razgovarali smo sa prof. dr Uranijom Kozmidis-Luburić, državnim sekretarom u Ministarstvu nauke, i sa mr Milojkom Kovačevićem, bivšim direktorom Laboratorije za zaštitu od zračenja, koji je, kako kaže, „smenjen kad je počeo da se otkriva prljav veš srpskog nuklearnog instituta i opasnost po građane“. U Ministarstvu nauke kažu da mnogima ne odgovara uvođenje reda u Institutu Vinča, što je izazvalo polemiku u medijima.
- Povod za ova neprijatna dešavanja je pismo nekog fantomskog sindikata u Vinči, a u novinama se pojavilo i ime Milojka Kovačevića, donedavno v.d. direktora Laboratorije za zaštitu od zračenja, i pretpostavljam da je on povezan sa tim. Na meti sam jer sam otkrila da je Ministarstvo zaštite životne sredine sa Laboratorijom sklopilo ugovor da za 14 miliona dinara ukloni vrlo radioaktivne radijumske igle iz Kliničkog centra, iako je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) već raspisala tender vredan 60.000 evra za taj projekat. Odabrana je mađarska firma Izotop, jedna od četiri najviše rangirane u svetu. U Vinči su to apsolutno znali, jer je dogovor sa IAEA sklopljen još u vreme prošlog ministarstva i tvrdim da je reč o prevari - kaže prof. Uranija Kozmidis-Luburić, državni sekretar u Ministarstvu nauke, i naglašava da je reakcija IAEA bila vrlo oštra:
- Kad su čuli da Vinča hoće da uzme posao bez tendera, upozorili su nas da ako ne ispoštujemo pravila, moramo da platimo penale mađarskoj firmi, a svi projekti koje je agencija htela da finansira bili bi izgubljeni.
Hitna akcija
Državni sekretar navodi da je Laboratorija za zaštitu od zračenja tražila da Institut za onkologiju bude zatvoren najmanje dve nedelje, koliko bi trajalo čišćenje radijuma, i da 500 policajaca obezbeđuje taj prostor:
- Mađarski stručnjaci su posao odradili za dva dana, a s njima je bilo šest mladih ljudi iz Novog Sada, koji su merili radioaktivnost. Nema govora o angažovanju „30 stručnjaka iz Vinče“ , kako tvrdi Kovačević. Njih boli što su izgubili 14 miliona, koje bi platila naša ministarstva. Upitala sam, zašto traže 200.000 evra za posao koji IAEA procenjuje na 60.000. Odgovorili su da im treba za opremu, koja će i kasnije služiti. A šta će im oprema kad u Srbiji više nema radijuma? Oni čak ni ne znaju da je koriste, tek bi morali da se obuče za njenu upotrebu, a kako bi onda očistili radijumske igle, i kada? Sad im je državni sekretar kriv što su izgubili posao, pa traže da se ispitaju moji privatni računi. Ćutala sam, ali više ne mogu: Vinča, nekad ugledan institut, sad je konglomerat svega i svačega. Htela sam da napravim red, ali mnogi kojima nered odgovara to ne bi želeli.
Prof. Uranija Kozmidis-Luburić je i predsednik komisije koja će Vladi predložiti lokacije trajnog skladišta nuklearnog otpada, koji se decenijama „privremeno“ gomila u Vinči. Do konačnog rešenja, tone radioaktivnog otpada iz dva ogromna limena hangara treba da se izmeste u novi objekat.
- Tu se vidi naše poštovanje pravila poslovanja: Energoprojekt je izabran na tenderu kao graditelj novog hangara još u proleće 2005, a gradnja je počela tek u februaru 2008, zahvaljujući ovom Ministarstvu! Nažalost, nismo imali maksimalna novčana sredstva i hangar nije izveden u potpunosti kako smo želeli, pa ćemo videti da li postoje dodatna sredstva kad se formira novo Ministarstvo, ili ćemo morati da ih tražimo od IAEA. U svakom slučaju, problem radioaktivnog otpada u Vinči mora hitno da se reši - naglašava sagovornica NT, i dodaje da je dekomisija - čišćenje Vinče od nuklearnog otpada - veoma hitna, jer je oblast Instituta delimično kontaminirana:
- Kontaminacije van Instituta nema i ne daj bože da je bude. Kad su počinjali radovi na hangaru 3, naložila sam da Regulatorna komisija snimi teren gradilišta, jer nisam želela da ljudi iz Energoprojekta rade na opasnom području. Sreća da smo to uradili, jer je u blizini bilo kontaminacije.
Vrhunska stručnost
Najveći problem Vinče jeste stari reaktor, ugašen pre više godina, čije se istrošeno nuklearno gorivo čuva u bazenima, u vodi koja ga hladi. Pre oko tri godine na prostoru oko reaktora geolozi su obavljali istražna bušenja i počelo je da se govori da neki od bazena možda propušta radioaktivnu vodu, ali državni sekretar to demantuje:
- Nema mesta panici: ljudi iz regulatornog tela merili su kontaminiranost terena i utvrdili da u samom reaktoru postoji određena vrsta kontaminacije, ali to nije ništa strašno. Ljudi koji ulaze u taj reaktor moraju da budu obučeni kako treba, i nema opasnosti da „slučajni prolaznik“ ušeta unutra. Kontaminiranost terena od propuštanja bazena ne postoji, ali šta će biti kroz tri godine - ne mogu da kažem. Nivo kontaminiranosti vode svakog dana je sve veći, zato što su obloge gorivnih elemenata korodirale i dešava se „curenje“ - radioaktivni elementi dolaze u kontakt s vodom i sve je više kontaminiraju. Danas je situacija na zadovoljavajućem nivou i ne treba praviti paniku, ali šta će biti u budućnosti, zaista ne znam. Zato je 2010. zaista poslednji rok da se ovo gorivo potpuno ukloni.
Naša sagovornica navodi da već sledeće godine, u okviru programa VIND (Vinca Institute Nuclear Decommission) treba da počne pakovanje gorivnih elemenata i njihov transport za Rusiju. Pre toga potrebno je da obe države potpišu stroge ugovore, koji su na ruskoj strani prošli gotovo celu proceduru, dok je kod nas došlo do zastoja zbog stalnih smena vlada i izbora. S druge strane, pritisak sveta da očistimo svoje nuklearno smeće sve je veći.
- Direktor IAEA Mohamed el Baradej, jedan od najmoćnijih ljudi na svetu, kaže da je njegov prioritet VIND. To nije zbog ljubavi prema Srbiji i Vinči, već zbog realne opasnosti od terorizma, inače nam ne bi toliko pomagali. Projekat VIND je dekomisija starog reaktora, njegovo pakovanje i transport u Rusiju. Okvirna cena bila je 20 miliona dolara, a sad je možda prerasla u 20 miliona evra, jer Rusi više neće da im se plaća u dolarima. Konačnu cifru ne znamo, ali je IAEA već dala 5,5 miliona evra, a spremna je da nam pomogne da nađemo donatore kako bi se transport završio do 2010. Ako to ne uradimo, imamo pravo da konkurišemo tek 2014, ali onda ćemo morati da plaćamo sami, a to je preskupo za našu državu. Obloge gorivnih elemenata u tom slučaju bi još više korodirale i povećale kontaminiranost vode, a nuklearna bezbednost Srbije bila bi neuporedivo više ugrožena - zaključuje prof. Uranija Kozmidis-Luburić.
Ona odbija optužbe Kovačevića, koji tvrdi da je komisija koja odlučuje gde će biti trajno smešten nuklearni otpad nekompetentna i nestručna:
- Ja sam predsednik te komisije i univerzitetski profesor fizike na FTN u Novom Sadu, a predsednik regulatornog tela je najbolji nuklearni fizičar u ovoj državi, profesor Bikit, koji vodi najbolju laboratoriju za merenje radijacije, u Novom Sadu. Tu je i Aca Perić, koji se bavio zračenjem i u Vinči, i troje ljudi iz ministarstava infrastrukture, ekonomije i regionalnog razvoja i finansija koji moraju dati podršku. Apsolutno svi ljudi su stručni.
B. Subašić
Milojko Kovačević, smenjeni direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja:
Nestručnjaci mogu da izazovu katastrofu
Milojko Kovačević, nedavno smenjeni direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja u Institutu Vinča, ostao je bez reči kad smo ga pitali da li je tačno da je nedavno nepažnjom iz specijalnog bazena izvučeno visokotoksično gorivo za nuklearni reaktor!
- Tačno je da se akcidenti dešavaju i pukom srećom nije bilo težih posledica, ali ne želim da govorim o unutrašnjim problemima Instituta. O tome je kolegijum Laboratorije za zaštitu više puta upozoravao direktora i Upravni odbor, a o slučaju s gorivom obavešteno je i Ministarstvo nauke. Međutim, baš zbog upozoravanja na akcidente i neodgovorno ponašanje, Laboratorija se našla na meti neformalne grupe koja donosi odluke u Institutu, ali ne snosi odgovornost, a to može biti fatalno - kaže Kovačević.
U bazenima Vinče čuva se opasni nuklearni otpad, gorivo iz ugašenog reaktora, u burićima koji ubrzano korodiraju, kao i radioaktivni materijal u tečnom stanju. Voda za hlađenje sve više zrači i sve je veća zebnja od mogućeg pucanja rezervoara.
Opasna birokratija
- Radioaktivni otpad je u tri ukopana rezervoara koji nemaju sistem provere na curenje. Laboratorija za zaštitu je predlagala da geolozi izbuše tlo u blizini i da uradimo kontrolna merenja, ali smo odbijeni. Čak ni kad su, nedavno, ruski varioci sekli nešto pod vodom, spravama iz daljine, nije bilo kontrole. Mišljenje Laboratorije se ne uvažava, na reaktoru rade penzioneri, koji ne mogu da budu deo sistema odgovornosti, a regulatorna komisija, odgovorna za bezbednost, ne reaguje - tvrdi Kovačević.
On navodi da se odnedavno skladišta radioaktivnog otpada otvaraju samo kad stigne dopis iz Ministarstva nauke, što dovodi do opasnih situacija:
- Pre nekoliko dana, radniku Laboratorije s vozilom punim izvora zračenja nisu hteli da otvore bez dopisa državnog sekretara, koga nisu mogli da pronađu. Kolega im je na kraju zapretio da će doneti izvore zračenja u njihove kancelarije, neka ih oni čuvaju. Laboratorija je jedina ovlašćena institucija za dekontaminaciju u Srbiji i svakodnevno radi s radioaktivnim otpadom, a sad smo u situaciji da nemamo gde da ga stavimo, zbog birokratije.
Po tvrdnjama našeg sagovornika, nadmetanje Ministarstva oko Vinče sve više ugrožava bezbednost građana:
- Nedavno su pozvali iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, da hitno iz Niša uklonimo izvor radioaktivnosti. Podigao sam ljude usred noći i oni su ga, po propisu, doneli specijalizovanim vozilom, o čemu postoji audio i video snimak, kao i zapisnik inspektora. Međutim, izvor nisu mogli da ostave u hangaru - jer nije bilo nikog da ga otvori. Ujutro je usledio napad iz Ministarstva nauke, kako smo smeli da donesemo radioaktivni materijal a da prvo ne pitamo njih, iako je za ovakve slučajeve, po zakonu, nadležno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. To nije bio prvi put da nas iz Ministarstva nauke napadaju zbog toga što radimo svoj posao.
Sporni posao
Ministarstvo nauke optužilo je u medijima Laboratoriju za zaštitu od zračenja da je pokušala da prevari državu i naplati 14 miliona dinara za čišćenje radijuma iz Instituta za onkologiju, dok je mađarska firma Izotop isti posao naplatila 60.000 evra. Kovačević kaže da je Laboratorija uklanjanje radijumskih igala predložila još 1999. i od tadašnjeg saveznog ministarstva dobila za to odobrenje, ali ne i novac. Svaka nova vlada potvrđivala je tu odluku, ali pare nije davala, sve do prošle godine:
- Kad je novac konačno sakupljen, Ministarstvo nauke je naprasno dalo posao mađarskoj firmi. Ona ga je, navodno, obavila za 60.000 evra koje je dala IAEA, a Vinča je optužena da je tražila tri puta više. To je manipulacija: Izotop je uradio samo deo posla, a sve ostalo, po naređenju Ministarstva nauke, morali su da urade stručnjaci Vinče.
Kovačević tvrdi da se o ekipi iz Mađarske pravi fama, iako je ona obavila posao koji je gotovo rutinski za Laboratoriju iz Vinče:
- Kapsulirali su 50 radioaktivnih izvora, a naša laboratorija je obavila na hiljade takvih operacija. Takođe, Ministarstvo nauke naredilo je da mađarskom Izotopu stavimo na raspolaganje sve resurse, čime je njihovu ponudu učinilo jeftinom, što je, blago rečeno, nekorektno. Učinjeno je i krivično delo, napravljena je takozvana interventna ekipa, iako Laboratorija nema odeću i opremu za intervencije u situacijama visoke kontaminacije radijumom, i da se nešto desilo, posledice bi bile tragične. Upravo ta zaštitna oprema podigla je i cenu naše ponude. Da je imamo, mogli bismo da očistimo opasan radijumski izvor u samom Institutu Vinča, za koji su mađarski stručnjaci rekli da je suviše složen problem za njih. Sami kupujemo sredstva zaštite, a država traži da se angažujemo u svakoj prilici, kao vojska, iako nemamo redovne budžetske plate. Laboratorija se finansira od projekata i poslova. Za izuzetno radiotoksične situacije, gde mikrogramske količine predstavljaju opasnost, ljudi moraju da budu apsolutno zaštićeni, a mi takvu opremu nemamo. Ministarstvo nauke oduzima nam poslove na kojima bismo mogli da je zaradimo.
| | Prof. dr Uranija Kozmidis-Luburić Bez panike - kontaminacije nema van Instituta2010. poslednji rok da se nuklearni otpad ukloni
- Nema mesta panici: ljudi iz regulatornog tela merili su kontaminiranost terena i utvrdili da u samom reaktoru postoji određena vrsta kontaminacije, ali to nije ništa strašno. Kontaminiranost terena od propuštanja bazena ne postoji, ali šta će biti kroz tri godine - ne mogu da kažem | | Slaviša Simić, Ministarstvo za zaštitu životne sredine: Pratimo radioaktivnost Vinče
Šta se zaista dešavalo tokom čišćenja radijuma iz Instituta za onkologiju, da li jer reč o prevari od 200.000 evra i ko je nadležan za radioaktivni otpad, zatražili smo odgovor u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
- Prvo, nije reč o prevari, drugo, problem radioaktivnog otpadnog materijala (RAO) u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije trajao je nekoliko decenija, a prvi koraci u njegovom rešavanju započeli su 2003, kada je rešenjem inspekcije naloženo Institutu da evidentira RAO u svom spremištu i započne predaju ovlašćenom licu za transport, čuvanje, obrađivanje, skladištenje i odlaganje - kaže Slaviša Simić, šef Odseka za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja u Odeljenju za zaštitu životne sredine od zagađivanja, Sektor za kontrolu i nadzor.
Naš sagovornik dodaje da je zbog nedostatka novca Ministarstvo nauke pokrenulo kod Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) projekat za zbrinjavanje radijuma iz institucija u Srbiji, ali se on vrlo sporo realizovao. U međuvremenu, Institut za onkologiju je dobio najsavremeniju opremu, vrednu milione evra, koju zbog radioaktivnog otpada nije mogao da instalira. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je zato u septembru 2007. pokrenulo inicijativu za rešavanje problema.
- Konačan projekat zbrinjavanja RAO izradila je Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu živote sredine iz Instituta Vinča, a MUP, Ministarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja, napravili su plan delovanja u slučaju vanrednih događaja. Ugovorena vrednost je iznosila 14 miliona dinara - kaže Simić. Međutim, krajem decembra 2007. i IAEA reaktivira projekat za zbrinjavanje radijuma sa Instituta za onkologiju i radiologiju, Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, Instituta za medicinu rada Dr Dragomir Karajović i NIS Naftagas. Pošto je IAEA obezbedila deo novca za čišćenje radijuma, usledila je revizija projekta Laboratorije iz Vinče.
- Za deo poslova zbrinjavanja radijuma iz Srbije, IAEA je na tenderu odabrala mađarski Institut Izotop, čiji su stručnjaci angažovani da upakuju radijumske izvore u transportne kontejnere i kondicioniraju ih u vrućim ćelijama Instituta Vinča, i za to je IAEA obezbedila 60.000 evra. Transport, sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja, dekontaminaciju i odlaganje RAO, po tom planu, finansiraju organi i institucije Srbije, i to je uradio institut Vinča. Ministarstvo nauke koordiniralo je sve aktivnosti prema IAEA, a ovih dana je Institut Vinča dostavio Ministarstvu zaštite životne sredine konačan stručni i finansijski izveštaj na usvajanje. Potpuno je jasno da ugovor, sklopljen na 14 miliona dinara, mora biti umanjen najmanje za vrednost od 60.000 evra, koje je donirala IAEA - kaže Simić.
Po Zakonu o ministarstvima, Ministarstvo zaštite životne sredine obavlja poslove državne uprave koji se odnose na zaštitu od jonizujućeg zračenja, dok skladištem - hangarima sa radioaktivnim otpadom u Vinči upravlja Ministarstvo nauke.
- Laboratorija za zaštitu od zračenja je jedino pravno lice ovlašćeno za obavljanje poslova dekontaminacije u Srbiji, a Institut za nuklearne nauke Vinča raspolaže dovoljnim brojem visokoobrazovanih i osposobljenih kadrova za obavljanje poslova u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja - naglašava Simić i dodaje da o akcidentu sa nuklearnim gorivom njegovo ministarstvo zvanično nije obavešteno i da je Ministarstvo nauke nadležno za monitoring i mere nuklearne sigurnosti u Vinči.
- Upravo da bi se sprečile moguće posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, Ministarstvo zaštite životne sredine uspostavilo je Sistem rane najave radijacionog akcidenta kojim se neprestano prati radioaktivnost na 9 tačaka uključujući Institut Vinča, što se može on-line pratiti na sajtu ministarstva. | |
